МЕТОДОЛОШКИ АСПЕКТИ НА СОВРЕМЕНИТЕ ТЕРЕНСКИ ИСТРАЖУВАЊА ПРИ СМРТТА

Main Article Content

Весна Петреска

Abstract

Тргнувајќи од фактот што етнологијата и социокултурната антропологија се втемелуваат како емпириски науки што настојуваат да дојдат до сознанието со теренски истражувања, ќе бидат дадени и контурите на современите теренски истражувања. Главниот акцент во трудот е насочен кон методолошкиот пристап при теренските истражувања за истражување на социјалната димензија на смртта и нејзината комуникациска функција преку гробовите, семејните гробови и надгробните споменици, пред сè во градот Скопје, што значи дека во многу случаи теренот ми е многу блиску, дури може да се каже просторно блиску до мојот дом. При истражувањата се земаат предвид и непосредните забележувања, набљудувања и учествувања во разни обредни активности или т.н. инсајдерски пристап на истражувачот.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

How to Cite
Петреска, Весна. 2016. “МЕТОДОЛОШКИ АСПЕКТИ НА СОВРЕМЕНИТЕ ТЕРЕНСКИ ИСТРАЖУВАЊА ПРИ СМРТТА”. EthnoAnthropoZoom/ЕтноАнтропоЗум, no. 7 (November), 158-94. https://doi.org/10.37620/EAZ0970158p.
Section
Articles / Статии

References

Ацески Илија, Скопје – социолошка студија. Екопрес, Скопје, 1996.
Беновска-Събкова Милена, Политически преход и всекидневна култура.
София, 2001.
Гирц К., Толкување на културите. Одбрани есеи. Магор, Скопје, 2007.
Дюркем Емил, Елементарни форми на религиозния живот. София, 1998.
Јовановиħ Бојан, Српска књига мртвих. Танатологике I. Градина, Ниш,
1992.
Ковачевић Иван, „Гроб, политика, магија“, во: Семиологија мита и
ритуала. III, Политика, Етнолошка библиотека, књ. 5, Београд, 2001.
Малинов Зоранчо, Посмртните обичаи во брегалничката област. Институт
за фолклор „Марко Цепенков“, Посебни изданија, кн. 37, Скопје, 2001.
Микитенко Оксана, Балканослов’янський текст поховального
оплакування: прагматика, семантика, етнопоетика. Национальна
188
ЕтноАнтропоЗум
Академиïя Наук Украïни. Iнститут мистецтвознавства, фольклористики та
етнологiï iм. М. Т. Рильського, Украïнський комiтет славiстiв, Киïв, 2010.
Органџиева Цветанка, „Тематиката на македонските народни тажачки“,
во: Македонски фолклор, год. I, бр. 1, Скопје, 1968, стр. 83–90.
Павићевић Александра, „Дани жалости и време успомена. Смрт, сахрана
и сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и
после њега“, во: Гласник Етнографског института, 57/1, 2009, стр. 223–
238.
Павићевић Александра, „Споменици и/или гробови. Сећање на смрт или
декорација“, во: Зборник Етнографског института, САНУ, 26, Београд,
2009а, стр. 47–60.
Павићевић Александра, „Смрт у медијима“, во: Гласник Етнографског
института, 58/1, 2010, стр. 39–55.
Павловиħ Миливој, „Камен станац у веровању душе. Фолклористичко-
семантичка расправа“, во: Гласник Етнографског института, САНУ, књ. II–
III, (1953–1954), Београд, 1957, стр. 611–661.
Петреска Весна, Етнографија на современиот семеен живот во
македонското семејство. Традициски и нови културни модели во
обредноста и семејниот живот. Институт за фолклор „Марко Цепенков“,
Посебни изданија, кн. 70, Скопје, 2008.
Петреска Весна, Категориите близина и дистанца: Етнолошко-
антрополошко истражување на народната култура. Институт за фолклор
„Марко Цепенков“, Посебни изданија, кн. 72, Скопје, 2008а.
Петреска Весна, „Односот кон смртта во секојдневната култура“, во:
Транзициите во историјата и културата. Меѓународна научна
конференција, Институт за национална историја, Скопје, 2008б, стр.
405–419.
Петреска Весна, „Нови обредни однесувања во семејството – теориско-
методолошки пристап“, во: Етнолог, бр. 12–13, Скопје, 2009, стр. 142–158.
Ристески Љупчо С., Посмртниот обреден комплекс во традициската
култура на Мариово. Институт за старословенска култура – Прилеп,
Прилеп, 1999.
190
ЕтноАнтропоЗум
Филиповиħ Миленко, Обичаји и веровања у Скопској Котлини. СКА, СЕЗ,
књ. LIV, Друго одељење Живот и обичаји народни, књ. 24, Београд, 1939.
Цепенков Марко, Македонско народно творештво, кн. I, Народни песни.
Македонска книга, Институт за фолклор, Скопје, 1980.
Bandić Dušan, „Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba“, во: Etnološki
pregled, br. 19, Beograd, 1983, стр. 39–47.
Bauzinger Herman, Etnologija. Od proučavanje starine do kulturologije.
Biblioteka XX vek, 129, Beograd, 2002.
Bodri Patrik, „Izlaganje opasnostima: između poricanja i ritualnosti (Reklame
i odnos prema smrti)“, во: Smrt, nasilje, seksualnost. Biblioteka XX vek, 76,
Plato, Beograd, 1992, стр. 13–26.
Čapo Žmegač Jasna, Gulin Zrnić Valentina i Pavel Šantek Goran, „Etnologija
bliskoga: Poetika i politika suvremenih terenskih istraživanja“, во: Etnologija
bliskoga: Poetika i politika suvremenih terenskih istraživanja. Ur. Jasna Čapo
Žmegač, Valentina Gulin Zrnić i Goran Pavel Šantek, Institut za etnologiju i
folkloristiku, Biblioteka Nova Etnografija, Zagreb, 2006 стр. 7–52.
Čolović Ivan, Divlja književnost. Nolit, Beograd, 1986.
Gulin Zrnić Valentina, „Domaće, vlastito i osobno: autokulturna
defamilijarizacija“, во: Etnologija bliskoga: Poetika i politika suvremenih
terenskih istraživanja. Ur. Jasna Čapo Žmegač, Valentina Gulin Zrnić i Goran
Pavel Šantek, Institut za etnologiju i folkloristiku, Biblioteka Nova
Etnografija, Zagreb, 2006, стр. 73–95.
Pavićević Aleksandra, „Time With or Without Death. Researching Death in
Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century“, во: Bulletin of
the Institute of Ethnography (GEI),56/2, SASA, Beograd, 2008, стр. 23–35.
Rajković Zorica, Znamenje smrti. Posebna izdanja, knj. 68, Izdavački centar
Rijeka, Zavod za istraživanje folklora, Rijeka–Zagreb, 1988.
Rihtman-Auguštin Dunja, „Novinske osmrtnice“, во: Narodna umjetnost, 15,
Zagreb, 1978, стр. 118–175.
Rihtman-Auguštin Dunja, Etnologija naše svakodnevice. Školska knjiga,
Zagreb, 1988.