METHODOLOGICAL ASPECTS OF CONTEMPORARY RESEARCH OF DEATH

Main Article Content

Vesna Petreska

Abstract

Starting from the fact that ethnology and socio-cultural anthropology are empirical sciences that try to reach knowledge through field work, this article will analyze the basic elements of contemporary field research. The main accent of the article is put upon the methodological approach during field research, referring to the social dimension of death and its communicational function through graves, family memorials and tombs, above all in the city of Skopje, which means that in many cases my field was located close to me, even close to my home. During the research direct observations and participations in different ritual activities are taken in account, the so-called insider attitude of the researcher.

Downloads

Download data is not yet available.

Article Details

How to Cite
Petreska, Vesna. 2016. “METHODOLOGICAL ASPECTS OF CONTEMPORARY RESEARCH OF DEATH”. EthnoAnthropoZoom/ЕтноАнтропоЗум, no. 7 (November), 158-93. https://doi.org/10.37620/EAZ0970159p.
Section
Articles / Статии

References

Ацески Илија, Скопје – социолошка студија. Екопрес, Скопје, 1996.
Беновска-Събкова Милена, Политически преход и всекидневна култура.
София, 2001.
185
EthnoAnthropoZoom
Гирц К., Толкување на културите. Одбрани есеи. Магор, Скопје, 2007.
Дюркем Емил, Елементарни форми на религиозния живот. София, 1998.
Јовановиħ Бојан, Српска књига мртвих. Танатологике I. Градина, Ниш,
1992.
Ковачевић Иван, „Гроб, политика, магија“, in: Семиологија мита и
ритуала. III, Политика, Етнолошка библиотека, књ. 5, Београд, 2001.
Малинов Зоранчо, Посмртните обичаи во брегалничката област. Институт
за фолклор „Марко Цепенков“, Посебни изданија, кн. 37, Скопје, 2001.
Микитенко Оксана, Балканослов’янський текст поховального
оплакування: прагматика, семантика, етнопоетика. Национальна
Академиïя Наук Украïни. Iнститут мистецтвознавства, фольклористики та
етнологiï iм. М. Т. Рильського, Украïнський комiтет славiстiв, Киïв, 2010.
Органџиева Цветанка, „Тематиката на македонските народни тажачки“,
in: Македонски фолклор, год. I, бр. 1, Скопје, 1968, pp. 83–90.
Павићевић Александра, „Дани жалости и време успомена. Смрт, сахрана и
сећање/памћење јавних личности у Србији у време социјализма и после
њега“, in: Гласник Етнографског института, 57/1, 2009, pp. 223–238.
Павићевић Александра, „Споменици и/или гробови. Сећање на смрт или
декорација“, in: Зборник Етнографског института, САНУ, 26, Београд,
2009а, pp. 47–60.
Павићевић Александра, „Смрт у медијима“, in: Гласник Етнографског
института, 58/1, 2010, pp. 39–55.
Павловиħ Миливој, „Камен станац у веровању душе. Фолклористичко-
семантичка расправа“, in: Гласник Етнографског института, САНУ, књ.
II–III, (1953–1954), Београд, 1957, pp. 611–661.
Петреска Весна, Етнографија на современиот семеен живот во
македонското семејство. Традициски и нови културни модели во
обредноста и семејниот живот. Институт за фолклор „Марко Цепенков“,
Посебни изданија, кн. 70, Скопје, 2008.
187
EthnoAnthropoZoom
Петреска Весна, Категориите близина и дистанца: Етнолошко-
антрополошко истражување на народната култура. Институт за фолклор
„Марко Цепенков“, Посебни изданија, кн. 72, Скопје, 2008а.
Петреска Весна, „Односот кон смртта во секојдневната култура“, in:
Транзициите во историјата и културата. Меѓународна научна конференција,
Институт за национална историја, Скопје, 2008б, pp. 405–419.
Петреска Весна, „Нови обредни однесувања во семејството – теориско-
методолошки пристап“, in: Етнолог, бр. 12–13, Скопје, 2009, pp. 142–158.
Ристески Љупчо С., Посмртниот обреден комплекс во традициската
култура на Мариово. Институт за старословенска култура – Прилеп,
Прилеп, 1999.
Филиповиħ Миленко, Обичаји и веровања у Скопској Котлини. СКА, СЕЗ,
књ. LIV, Друго одељење Живот и обичаји народни, књ. 24, Београд, 1939.
Цепенков Марко, Македонско народно творештво, кн. I, Народни песни.
Македонска книга, Институт за фолклор, Скопје, 1980.
Bandić Dušan, „Koncept posmrtnog umiranja u religiji Srba“, in: Etnološki
pregled, br. 19, Beograd, 1983, pp. 39–47.
Bauzinger Herman, Etnologija. Od proučavanje starine do kulturologije.
Biblioteka XX vek, 129, Beograd, 2002.
Bodri Patrik, „Izlaganje opasnostima: između poricanja i ritualnosti (Reklame
i odnos prema smrti)“, in: Smrt, nasilje, seksualnost. Biblioteka XX vek, 76,
Plato, Beograd, 1992, pp. 13–26.
Čapo Žmegač Jasna, Gulin Zrnić Valentina i Pavel Šantek Goran, „Etnologija
bliskoga: Poetika i politika suvremenih terenskih istraživanja“, in: Etnologija
bliskoga: Poetika i politika suvremenih terenskih istraživanja. Ur. Jasna Čapo
Žmegač, Valentina Gulin Zrnić i Goran Pavel Šantek, Institut za etnologiju i
folkloristiku, Biblioteka Nova Etnografija, Zagreb, 2006 pp. 7–52.
Čolović Ivan, Divlja književnost. Nolit, Beograd, 1986.
Gulin Zrnić Valentina, „Domaće, vlastito i osobno: autokulturna
defamilijarizacija“, in: Etnologija bliskoga: Poetika i politika suvremenih
terenskih istraživanja. Ur. Jasna Čapo Žmegač, Valentina Gulin Zrnić i Goran
189
EthnoAnthropoZoom
Pavel Šantek, Institut za etnologiju i folkloristiku, Biblioteka Nova
Etnografija, Zagreb, 2006, pp. 73–95.
Pavićević Aleksandra, „Time With or Without Death. Researching Death in
Serbian Ethnology during the Second Half of the 20th Century“, in: Bulletin of
the Institute of Ethnography (GEI),56/2, SASA, Beograd, 2008, pp. 23–35.
Rajković Zorica, Znamenje smrti. Posebna izdanja, knj. 68, Izdavački centar
Rijeka, Zavod za istraživanje folklora, Rijeka–Zagreb, 1988.
Rihtman-Auguštin Dunja, „Novinske osmrtnice“, in: Narodna umjetnost, 15,
Zagreb, 1978, pp. 118–175.
Rihtman-Auguštin Dunja, Etnologija naše svakodnevice. Školska knjiga,
Zagreb, 1988.
Rihtman-Auguštin Dunja, „Biographic items in Yugoslav and Italian death
notices“, in: Life history as cultural construction/performance, Ed. by Tamás
Hofer & Péter Niedermüller, Budapest, 1988а, pp. 310–325.
Segalen Martin, „Uvod“, in: Drugi i sličan. Pogledi na etnologiju suvremenih
društava. Zagreb, 2002, pp. 11–21.