РЕГИОНОТ НА ПРЕСПА ПОМЕЃУ ТРИ ДРЖАВИ
Main Article Content
Abstract
Регионот на Преспа според своето историско и културно минато и начинот на кој тоа го рефлектира кон иднината е еден од најинтересните региони во Македонија. Неговото наследство им припаѓа на три соседни држави што создава тешкотии, но во исто време отвора и можности.
Downloads
Download data is not yet available.
Article Details
How to Cite
Стојанова, Мери. 2016. “РЕГИОНОТ НА ПРЕСПА ПОМЕЃУ ТРИ ДРЖАВИ”. EthnoAnthropoZoom/ЕтноАнтропоЗум, no. 10 (November), 56-78. https://doi.org/10.37620/EAZ14100056s.
Issue
Section
Articles / Статии
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgment of the work's authorship and initial publication in this journal.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Известување за авторски права
Авторите ги задржуваат авторските права и го даваат правото на првото објавување на списанието кое истовремено е лиценцирано Creative Commons Attribution License што на другите им овозможува да го споделат делото со потврда за авторството на делото и првичното објавување во ова списание.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
References
Делевска, К. С. 2008. Вест, година: 8, број: 2404, сабота 21. 6. 2008.
Језерник, Б. 2002. „Македонците: сомнителни заради нивното отсуство“. ЕтноАн-
тропоЗум 2, Скопје: Природно-математички факултет, стр. 30–80.
Кънчов, В. 1970. „Битолско, Преспа и Охридско“. Избрани произведения. Том први,
София: Издателство Наука и изкуство.
Лембо, С. 1996. Љубојно љубов наша. Друштво за наука и уметност, Битола.
Мазовер, М. 2003. Балканот – кратка историја. Евро-Балкан пресс, Скопје.
Ристески, Љ. 2006. „Живот на граница“, во: Голо Брдо – живот на граница, уред-
ник Анета Светива, Македонско етнолошко друштво, Институт за етнологија
и антропологија, Скопје, стр. 26–34.
Светива, А. 2006. „Голо (Д’лго) Брдо и Голобрдци (Нашинци)“, во: Голо Брдо – жи-
вот на граница, уредник Анета Светиева, Македонско етнолошко друштво,
Институт за етнологија и антропологија, Скопје, стр. 10–18.
Светиева, А. 2009. Македонско национално малцинство во Република Албанија –
Македонска енциклопедија, 2. М–Ш, Лексикографски центар на МАНУ, Ско-
пје 2009, s.v. Македонско национално малцинство во Република Албанија
(иницијали на автор: Ан.Св.).
Стојчев, В. 2000. Воена историја на Македонија, Скопје.
Трайчевъ, Г. 1923. Преспа, София.
Фетаху, К. 2006. „Голо Брдо и Голобрдците денес“, во: Голо Брдо – живот на гра-
ница, уредник Анета Светиева, Македонско етнолошко друштво, Институт
за етнологија и антропологија, Скопје, стр. 19–20.
Bumci, A. 2004. “The importance of cross-border co-operation - the Prespa/Ohrid Euroregion”,
South-East Europe Review 1/2004, стр. 15–26.
Gardin, J. 2007. “The Tri - National Prespa Park in Albania, Greece and Macedonia
(FYROM): Using Environment to Define the New Boundaries of the European
Union”, во: Borders of the European Union: Strategies of Crossing and Resistance
edited by: Paul BAUER and Mathilde DARLEY Prague, CEFRES.
Rossos, A. 1994. “The British Foreign Office and Macedonian National Identity, 1918-
1941” Slavic Review, vol. 53, number 2.
Језерник, Б. 2002. „Македонците: сомнителни заради нивното отсуство“. ЕтноАн-
тропоЗум 2, Скопје: Природно-математички факултет, стр. 30–80.
Кънчов, В. 1970. „Битолско, Преспа и Охридско“. Избрани произведения. Том први,
София: Издателство Наука и изкуство.
Лембо, С. 1996. Љубојно љубов наша. Друштво за наука и уметност, Битола.
Мазовер, М. 2003. Балканот – кратка историја. Евро-Балкан пресс, Скопје.
Ристески, Љ. 2006. „Живот на граница“, во: Голо Брдо – живот на граница, уред-
ник Анета Светива, Македонско етнолошко друштво, Институт за етнологија
и антропологија, Скопје, стр. 26–34.
Светива, А. 2006. „Голо (Д’лго) Брдо и Голобрдци (Нашинци)“, во: Голо Брдо – жи-
вот на граница, уредник Анета Светиева, Македонско етнолошко друштво,
Институт за етнологија и антропологија, Скопје, стр. 10–18.
Светиева, А. 2009. Македонско национално малцинство во Република Албанија –
Македонска енциклопедија, 2. М–Ш, Лексикографски центар на МАНУ, Ско-
пје 2009, s.v. Македонско национално малцинство во Република Албанија
(иницијали на автор: Ан.Св.).
Стојчев, В. 2000. Воена историја на Македонија, Скопје.
Трайчевъ, Г. 1923. Преспа, София.
Фетаху, К. 2006. „Голо Брдо и Голобрдците денес“, во: Голо Брдо – живот на гра-
ница, уредник Анета Светиева, Македонско етнолошко друштво, Институт
за етнологија и антропологија, Скопје, стр. 19–20.
Bumci, A. 2004. “The importance of cross-border co-operation - the Prespa/Ohrid Euroregion”,
South-East Europe Review 1/2004, стр. 15–26.
Gardin, J. 2007. “The Tri - National Prespa Park in Albania, Greece and Macedonia
(FYROM): Using Environment to Define the New Boundaries of the European
Union”, во: Borders of the European Union: Strategies of Crossing and Resistance
edited by: Paul BAUER and Mathilde DARLEY Prague, CEFRES.
Rossos, A. 1994. “The British Foreign Office and Macedonian National Identity, 1918-
1941” Slavic Review, vol. 53, number 2.