AUTHORS’ PATRIOTISM ON THE BALKANS

Main Article Content

Ana Ashtalkovska Gajtanoska

Abstract

The concept according to which the scientists from certain social sciences and humanities have the duty to work in favor of nourishing, strengthening, and glorifying one's national identity is risky on many grounds. Although there are certain positive changes with new generations of scientists when it comes to this issue, still it can be stated that in a wider public discourse the romantic idea is very much alive - about the ethnologists or the historians who should (or must) be patriots. The position of “professional patriots[1]” is analyzed from a theoretical and methodological point of view, illustrated by examples from Macedonian ethnology and its relation to “historical truths” in a contemporary context. Urgent paradigm reforms are much needed in order for social sciences and humanities to become a factor of integration instead of a factor of disintegration on the Balkans.
 
[1] The term “professional patriots” is taken from the article of Ivan Kovachevic (Ковачевић 2006: 110).

Article Details

How to Cite
Ashtalkovska Gajtanoska, Ana. 2021. “AUTHORS’ PATRIOTISM ON THE BALKANS”. EthnoAnthropoZoom/ЕтноАнтропоЗум 21 (21), 11-37. https://etno.pmf.ukim.mk/index.php/eaz/article/view/492.
Section
Articles / Статии

References

Ђерић, Гордана. Херојски крој за европско одело: редизајн политике сећања Србије на почетку 21. века. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 7, св. 1. Београд (2012): 107-126.
Етнолог бр. 9. 2000. Скопје, МЕД.
Језерник, Божидар. Македонци: сомнителни заради нивното отсуство. ЕтноАнтропоЗум бр. 2. Скопје, ИЕА (2002): 30-79.
Јовановић, Владан. Демографске одлике Вардарске бановине и проблем самоидентификације. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 7, св. 1. Београд (2012): 563-584.
Ковачевић, Иван. Традиција модерног: прилози историји савремене антропологије. Београд, Српски генеалошки центар, Одељење за етнологију и антропологију Филозофског факултета, 2006.
Миленковић, Милош. О научном раду и нашем Универзитету (сто година касније). Гласник Етнографског музеја no. 72 (72). Београд (2008): 41-50.
Светиева, Анета. „Нашинците“ никогаш нема да бидат „Вашинци“, иако имате желба, време, нерви, план и пари. Етнолог бр. 12-13. Скопје МЕД (2009): 318-321.
Светиева, Анета. Европското добрососедство на „маќеа Б’лгарија“. Етнолог бр. 15. Скопје, МЕД (2013): 200-204.
Трпески, Даворин. Дивергентноста во етничкиот идентитет на Голобрдците во Албанија. Голо Брдо. Живот на граница. Скопје, МЕД, ИЕА (2006): 56-61.
Трпески, Даворин. Кој го поседува минатото? Културната политика и заштитата на културното наследство во постсоцијалистичка Македонија. Скопје, ИЕА 2013.
Цвијић Јован. Балканско полуострво и јужнословенске земље. Основи антропогеографије. Књ. 2, Београд 1966.
Чоловиќ, Иван. Балканот – терор на културата. Скопје, Слово, 2012.
Čolović, Ivan. Vesti iz culture. Beograd, Peščanik, 2008.
Milenković, Miloš. Ka politici srpske antropologije za XXI vek. Beograd, Srpski genealoški centar, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2010.
Nedeljković, Saša. Čast, krv i suze. Beograd, Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoški centar, 2007.
Pišev, Marko. Ko je ko u Kraljevini SHS: Formalna analiza Cvijićeve rasprave o jedinstvu Južnih Slovena. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 5, св. 2. Београд (2010): 55-79.
Smit, Antoni. Nacionalni identitet. Beograd, Biblioteka XX vek, 1998.
Stanković Pejanović, Vesna. “Sporan” identitet Makedonije: Identitet različitosti. Етноантрополошки проблеми н.с. год. 6, св. 2. Београд (2011): 471-496.
Trifunoski, Jovan. Albansko stanovništvo u Socijalističkoj Republici Makedoniji. Antropogeografska i etnografska istraživanja. Begorad, 1988.