МИГРАЦИИТЕ ВО СКОПСКАТА КОТЛИНА ВО XIX ВЕК – ПОМЕЃУ АНТРОПОГЕОГРАФСКИТЕ ИСТРАЖУВАЊА НА ЈОВАН Ф. ТРИФУНОСКИ И ИСТОРИСКИТЕ ИЗВОРИ
Main Article Content
Abstract
Во текстот се споредуваат антропогеографските истражувања на југословенскиот антропогеограф Јован Ф. Трифуноски вршени во Скопската Котлина од крајот на четириесеттите до крајот на шеесеттите години на XX век со објавените изворни османски пописни архивски материјали. Истражувањата на Трифуноски се темелни и детални, меѓутоа, во однос на миграциите, особено кај албанското население, се забележуваат одредени непрецизности и грешки. Преку примерот на неколку скопски села се бележат миграционите движења и усната традиција кај населението за иселувањата и доселувањата, која, споредена со османската пописна евиденција од триесеттите и четириесеттите години на XIX век, честопати е замаглена, непрецизна, а неретко и неточна.
Downloads
Download data is not yet available.
Article Details
How to Cite
.
Section
Articles / Статии
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgment of the work's authorship and initial publication in this journal.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Известување за авторски права
Авторите ги задржуваат авторските права и го даваат правото на првото објавување на списанието кое истовремено е лиценцирано Creative Commons Attribution License што на другите им овозможува да го споделат делото со потврда за авторството на делото и првичното објавување во ова списание.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
References
Бислими, Музафер, Шериф, Аднан, Ибраими, Ирфете (предговор и коментари). 2020. Османлиски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век, Скопски Санџак, Каза Скопје, 1832/33. Скопје.
Ѓоргиев, Драги. 2002а. „Демографската и социо-економската структура на Скопје во средината на XIX век“. Историја. Скопје, 31–39.
Ѓоргиев, Драги (превод, редакција и коментар) 2002б. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/1. Скопје.
Ѓоргиев, Драги (избор и коментари). 2019. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/2. Скопје.
Илиевски, Борче. 2015. „Семејните и личните фондови – значаен извор за историски истражувања (примерот на фондот ’Бранислав Русиќ‘)“. Годишен зборник на Филозофскиот факултет. Скопје, 131 – 150.
Илиевски, Борче. 2020. „Демографске карактеристике Скопског Дервена у периоду 1832/33. до 1913. године“. Српске студије XI. Београд, 131–149.
Јовановић, Петар. 1935. „Порече“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Војислав. 1924. „Тиквеш и Рајец“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Миљана. 1998. „Јован Ф. Трифуноски (1914 – 1997)“. Гласник Етнографског института САНУ XLVII. Београд, 173 – 174.
Ристески, Љупчо С. 1997. Ракописната заоставштина на Бранислав Русиќ, прилог кон историјата на етнолошката мисла во Македонија. Битола.
Смиљанић, Тома. 1925. „Мијаци, Горња река и Мавровско поље“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Смиљанић, Тома. 1935. „Кичевија“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Томић, Светозар. 1905. „Скопска Црна Гора“. Насеља српских земаља. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1950. Качаничка клисура. Београд,
Трифуноски, Јован Ф. 1951. Кумановско – Прешевска Црна Гора. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1952. Поречието на Кадина Река. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1954. Скопски Дервен. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1955. Скопско поље. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1958. Слив Маркове реке – антропогеографска проматрања. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1964. Сеоска насеља Скопске котлине, пети део. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1971. Скопска Црна Гора. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1976. Полог (антропогеографска проучавања). Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1995. Македонизирање Јужне Србије. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1998. Битољско-прилепска котлина, антропогеографска проучавања. Београд.
Филиповић, Миљенко. 1935. „Северна велешка села“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Шешум, Урош. 2016. „Антропогеографска студија као историјски извор за миграције становништва у време Првог српског устанка (са посебним освртом на Горње и Доње Драгачево)“. Српска револуција и обнова државности Србије. Зборник радова 31. Београд: Историјски институт, 37–53.
Akin Zorba, Hatice. 2018. „1833 Tarihli Nüfus Defterine Göre Üsküp Kazasi’nin Demografik Yapisi – Demographic Structure of Skopje from the 1833 Register“. Mediterranean Journal of Humanites VIII/1, 23–40.
Karpat, K. H. 1985. Ottoman Population 1830–1914: Demographic and Social Characteristics. Wisconsin.
Shаw, Stanford J. 1978. „The Ottoman Census Sistem and population, 1931–1914“. International Journal of Middle East Studies IX, 325–338.
Trifunoski, Jovan F. 1988. Albansko stanovništvo u Socijalističkoj Republici Makedoniji, antropogeografska i etnografska istraživanja. Beograd.
Ѓоргиев, Драги. 2002а. „Демографската и социо-економската структура на Скопје во средината на XIX век“. Историја. Скопје, 31–39.
Ѓоргиев, Драги (превод, редакција и коментар) 2002б. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/1. Скопје.
Ѓоргиев, Драги (избор и коментари). 2019. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/2. Скопје.
Илиевски, Борче. 2015. „Семејните и личните фондови – значаен извор за историски истражувања (примерот на фондот ’Бранислав Русиќ‘)“. Годишен зборник на Филозофскиот факултет. Скопје, 131 – 150.
Илиевски, Борче. 2020. „Демографске карактеристике Скопског Дервена у периоду 1832/33. до 1913. године“. Српске студије XI. Београд, 131–149.
Јовановић, Петар. 1935. „Порече“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Војислав. 1924. „Тиквеш и Рајец“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Миљана. 1998. „Јован Ф. Трифуноски (1914 – 1997)“. Гласник Етнографског института САНУ XLVII. Београд, 173 – 174.
Ристески, Љупчо С. 1997. Ракописната заоставштина на Бранислав Русиќ, прилог кон историјата на етнолошката мисла во Македонија. Битола.
Смиљанић, Тома. 1925. „Мијаци, Горња река и Мавровско поље“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Смиљанић, Тома. 1935. „Кичевија“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Томић, Светозар. 1905. „Скопска Црна Гора“. Насеља српских земаља. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1950. Качаничка клисура. Београд,
Трифуноски, Јован Ф. 1951. Кумановско – Прешевска Црна Гора. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1952. Поречието на Кадина Река. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1954. Скопски Дервен. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1955. Скопско поље. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1958. Слив Маркове реке – антропогеографска проматрања. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1964. Сеоска насеља Скопске котлине, пети део. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1971. Скопска Црна Гора. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1976. Полог (антропогеографска проучавања). Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1995. Македонизирање Јужне Србије. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1998. Битољско-прилепска котлина, антропогеографска проучавања. Београд.
Филиповић, Миљенко. 1935. „Северна велешка села“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Шешум, Урош. 2016. „Антропогеографска студија као историјски извор за миграције становништва у време Првог српског устанка (са посебним освртом на Горње и Доње Драгачево)“. Српска револуција и обнова државности Србије. Зборник радова 31. Београд: Историјски институт, 37–53.
Akin Zorba, Hatice. 2018. „1833 Tarihli Nüfus Defterine Göre Üsküp Kazasi’nin Demografik Yapisi – Demographic Structure of Skopje from the 1833 Register“. Mediterranean Journal of Humanites VIII/1, 23–40.
Karpat, K. H. 1985. Ottoman Population 1830–1914: Demographic and Social Characteristics. Wisconsin.
Shаw, Stanford J. 1978. „The Ottoman Census Sistem and population, 1931–1914“. International Journal of Middle East Studies IX, 325–338.
Trifunoski, Jovan F. 1988. Albansko stanovništvo u Socijalističkoj Republici Makedoniji, antropogeografska i etnografska istraživanja. Beograd.