MIGRATIONS IN THE SKOPJE VALLEY IN THE 19TH CENTURY – BETWEEN JOVAN F. TRIFUNOSKI’S ANTHROPOGEOGRAPHIC RESEARCH AND THE HISTORICAL SOURCES
Main Article Content
Abstract
In the paper, the comparison is drawn between Yugoslav anthropogeographer Jovan F. Trifunoski’s anthropogeographic research done in the Skopje Valley from the late 1940s to the late 1960s and the published authentic census archive material from the period of the Ottoman rule. Trifunoski’s research is thorough and detailed. However, regarding migrations, especially the migrations of the Albanian population, inevitable imprecision and mistakes can be noted. The migrations and the locals’ oral tradition concerning these processes are illustrated in several Skopje villages. Compared to the Ottoman census records of the 1830s and the 1840s, this information is frequently blurry and imprecise, and at times inaccurate.
Downloads
Download data is not yet available.
Article Details
How to Cite
.
Section
Articles / Статии
- Authors retain copyright and grant the journal right of first publication with the work simultaneously licensed under a Creative Commons Attribution License that allows others to share the work with an acknowledgment of the work's authorship and initial publication in this journal.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Известување за авторски права
Авторите ги задржуваат авторските права и го даваат правото на првото објавување на списанието кое истовремено е лиценцирано Creative Commons Attribution License што на другите им овозможува да го споделат делото со потврда за авторството на делото и првичното објавување во ова списание.
This work is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-ShareAlike 4.0 International License.
References
Бислими, Музафер, Шериф, Аднан, Ибраими, Ирфете (предговор и коментари). 2020. Османлиски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век, Скопски Санџак, Каза Скопје, 1832/33. Скопје.
Ѓоргиев, Драги. 2002а. „Демографската и социо-економската структура на Скопје во средината на XIX век“. Историја. Скопје, 31–39.
Ѓоргиев, Драги (превод, редакција и коментар) 2002б. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/1. Скопје.
Ѓоргиев, Драги (избор и коментари). 2019. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/2. Скопје.
Илиевски, Борче. 2015. „Семејните и личните фондови – значаен извор за историски истражувања (примерот на фондот ’Бранислав Русиќ‘)“. Годишен зборник на Филозофскиот факултет. Скопје, 131 – 150.
Илиевски, Борче. 2020. „Демографске карактеристике Скопског Дервена у периоду 1832/33. до 1913. године“. Српске студије XI. Београд, 131–149.
Јовановић, Петар. 1935. „Порече“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Војислав. 1924. „Тиквеш и Рајец“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Миљана. 1998. „Јован Ф. Трифуноски (1914 – 1997)“. Гласник Етнографског института САНУ XLVII. Београд, 173 – 174.
Ристески, Љупчо С. 1997. Ракописната заоставштина на Бранислав Русиќ, прилог кон историјата на етнолошката мисла во Македонија. Битола.
Смиљанић, Тома. 1925. „Мијаци, Горња река и Мавровско поље“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Смиљанић, Тома. 1935. „Кичевија“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Томић, Светозар. 1905. „Скопска Црна Гора“. Насеља српских земаља. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1950. Качаничка клисура. Београд,
Трифуноски, Јован Ф. 1951. Кумановско – Прешевска Црна Гора. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1952. Поречието на Кадина Река. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1954. Скопски Дервен. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1955. Скопско поље. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1958. Слив Маркове реке – антропогеографска проматрања. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1964. Сеоска насеља Скопске котлине, пети део. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1971. Скопска Црна Гора. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1976. Полог (антропогеографска проучавања). Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1995. Македонизирање Јужне Србије. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1998. Битољско-прилепска котлина, антропогеографска проучавања. Београд.
Филиповић, Миљенко. 1935. „Северна велешка села“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Шешум, Урош. 2016. „Антропогеографска студија као историјски извор за миграције становништва у време Првог српског устанка (са посебним освртом на Горње и Доње Драгачево)“. Српска револуција и обнова државности Србије. Зборник радова 31. Београд: Историјски институт, 37–53.
Akin Zorba, Hatice. 2018. „1833 Tarihli Nüfus Defterine Göre Üsküp Kazasi’nin Demografik Yapisi – Demographic Structure of Skopje from the 1833 Register“. Mediterranean Journal of Humanites VIII/1, 23–40.
Karpat, K. H. 1985. Ottoman Population 1830–1914: Demographic and Social Characteristics. Wisconsin.
Shаw, Stanford J. 1978. „The Ottoman Census Sistem and population, 1931–1914“. International Journal of Middle East Studies IX, 325–338.
Trifunoski, Jovan F. 1988. Albansko stanovništvo u Socijalističkoj Republici Makedoniji, antropogeografska i etnografska istraživanja. Beograd.
Ѓоргиев, Драги. 2002а. „Демографската и социо-економската структура на Скопје во средината на XIX век“. Историја. Скопје, 31–39.
Ѓоргиев, Драги (превод, редакција и коментар) 2002б. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/1. Скопје.
Ѓоргиев, Драги (избор и коментари). 2019. Турски документи за историјата на Македонија, пописи од XIX век. VI/2. Скопје.
Илиевски, Борче. 2015. „Семејните и личните фондови – значаен извор за историски истражувања (примерот на фондот ’Бранислав Русиќ‘)“. Годишен зборник на Филозофскиот факултет. Скопје, 131 – 150.
Илиевски, Борче. 2020. „Демографске карактеристике Скопског Дервена у периоду 1832/33. до 1913. године“. Српске студије XI. Београд, 131–149.
Јовановић, Петар. 1935. „Порече“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Војислав. 1924. „Тиквеш и Рајец“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Радовановић, Миљана. 1998. „Јован Ф. Трифуноски (1914 – 1997)“. Гласник Етнографског института САНУ XLVII. Београд, 173 – 174.
Ристески, Љупчо С. 1997. Ракописната заоставштина на Бранислав Русиќ, прилог кон историјата на етнолошката мисла во Македонија. Битола.
Смиљанић, Тома. 1925. „Мијаци, Горња река и Мавровско поље“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Смиљанић, Тома. 1935. „Кичевија“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Томић, Светозар. 1905. „Скопска Црна Гора“. Насеља српских земаља. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1950. Качаничка клисура. Београд,
Трифуноски, Јован Ф. 1951. Кумановско – Прешевска Црна Гора. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1952. Поречието на Кадина Река. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1954. Скопски Дервен. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1955. Скопско поље. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1958. Слив Маркове реке – антропогеографска проматрања. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1964. Сеоска насеља Скопске котлине, пети део. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1971. Скопска Црна Гора. Скопје.
Трифуноски, Јован Ф. 1976. Полог (антропогеографска проучавања). Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1995. Македонизирање Јужне Србије. Београд.
Трифуноски, Јован Ф. 1998. Битољско-прилепска котлина, антропогеографска проучавања. Београд.
Филиповић, Миљенко. 1935. „Северна велешка села“. Насеља и порекло становништва. Београд.
Шешум, Урош. 2016. „Антропогеографска студија као историјски извор за миграције становништва у време Првог српског устанка (са посебним освртом на Горње и Доње Драгачево)“. Српска револуција и обнова државности Србије. Зборник радова 31. Београд: Историјски институт, 37–53.
Akin Zorba, Hatice. 2018. „1833 Tarihli Nüfus Defterine Göre Üsküp Kazasi’nin Demografik Yapisi – Demographic Structure of Skopje from the 1833 Register“. Mediterranean Journal of Humanites VIII/1, 23–40.
Karpat, K. H. 1985. Ottoman Population 1830–1914: Demographic and Social Characteristics. Wisconsin.
Shаw, Stanford J. 1978. „The Ottoman Census Sistem and population, 1931–1914“. International Journal of Middle East Studies IX, 325–338.
Trifunoski, Jovan F. 1988. Albansko stanovništvo u Socijalističkoj Republici Makedoniji, antropogeografska i etnografska istraživanja. Beograd.