28. kongres Saveza udruženja folklorista Jugoslavije: Sutomore, 1981

Конгресот на Сојузот на здруженија на фолклористи на Југославијaпретставуваше значаен, општодржавен научен настан, чија цел беше презентирање на истражувања од областа на фолклорот и дискусија за неговата улога, методологија и класификација. На секој конгрес му претходеше објавување на богат зборник на реферати (Радови/Зборник), кој опфаќаше широк спектар на теми – од локални традиции и музичко-усни форми до теоретски рефлексии. Публикациите беа на повеќе јазици и содржеа апстракти на неколку странски јазици, што ја нагласуваше важноста на овие средби како во југословенскиот, така и во меѓународниот контекст. 

Дигитализацијата беше извршена како дел од активностите на Дигиталната ризница за етнолошки и антрополошки ресурси (DREAR) и Дигиталниот архив за етнолошки и антрополошки ресурси (DAEAR) при Институтот за етнологија и антропологија, со цел неговата содржина да биде подостапна и полесна за пребарување. Раководител на проектот е професор д-р Љупчо Ристески, а во реализацијата учествуваат м-р Елизабета Павковиќ, Душица Брачиќ и Марек Матијанка. 

---

The Congress of the Association of Folklorists’ Societies of Yugoslavia was an important nationwide scientific event, aimed at presenting research in the field of folklore and discussing its role, methodology, and classification. Each congress was accompanied by a rich collection of papers (Radovi/Zbornik), covering a broad range of topics—from local traditions and oral-musical forms to theoretical reflections. The publications were multilingual and included abstracts in several foreign languages, highlighting the significance of these gatherings both within Yugoslavia and internationally.

The digitization was carried out as part of the activities of the Digital Treasury for Ethnological and Anthropological Resources (DREAR) and the Digital Archive for Ethnological and Anthropological Resources (DAEAR) at the Institute of Ethnology and Anthropology, with the aim of making its contents more accessible and easier to search. The project is managed by Professor Ljupco Risteski, PhD. Other contributors include Elizabeta Pavkovikj, Dushica Brachikj and Marek Matyjanka. 

Содржина / Table of Contents

I ТЕМА
Народно стваралаштво Црногорског приморја

Dr Jovan Vukmanović – Географски, историјски и етнички преглед Спича
Dr Živomir Mladenović – Народне песме Сутомора и околине
Radosav Medenica – Кратак осврт на усмено (народно) стваралаштво Боке старијег периода
M. O. Lalevita – Љубиша је сав у народном духу и народном руху
Ivan Ivančan – Још о колу бокелске морнарице
Olivera Mladenović – Спичанске народне игре

II тема
Народноослободилачки карактер стваралаштва устанка и револуције народа и народности Југославије

Miodrag Nedeljković – Народноослободилачка песма-хроника у Шумадији
Dr Šefvet Plana – Устанак 1941. у албанској народној епици
Mr Slobodan Vujović – Неки реторички облици у књижевном делу Стефана Митрова Љубише
Ive Rudan – Устанак, револуција и сједињење у усменом изразу народа и народности новоослобођених и сједињених крајева
Mr Voislav Jakoski – Братството и единството на нашите народи и народности во албанската народна песна со тематика од НОБ
Dr Jovan Janjić – Народно стваралаштво о устанку и револуцији у наставним плановима и програмима

III Тема 
Фолклор Црногораца ван Црне Горе

Иве Рудан – Данашње стање фолклора Црногораца у Пероју
др Момчило Златановић – Епске народне песме о ослободилачком рату и револуцији гуслара црногорског порекла у Јужној Србији
Мирослава Хаџихусејновић – Фолклор и омладина
Ели Башић – Динамизам стваралачке маште послијератне генерације дјеце Црне Горе

IV Тема 
Свадба некад и данас

Никола Камењицки – Свадбена јела код куцурских Русина
мр Мирослав Паламета – Свадба на тлу Херцеговине
Жељко Ковачић – Сватовски обичаји у Подравским сесветама 1930. године
Иван Звонар – Свадбени обичаји као идеалан друштвени контекст за настанак и преношење народних пјесама
Данка Ивић – Свадба у Мостару почетком XX вијека
Гоце Стефаноски – Обредите, обичаите и суеверието во Зборникот на браќата Миладиновци
Трајко Петровски – Свадбените обичаи кај Ромите – Барутчии од Шуто Оризари
мр Стјепан Храњец – Свадба између етнологије и театрологије
др Олга Пенавин – Свадбени обичаји код Мајора у Славонији некад и данас
Севим Пиличкова – Турски свадбарски народни пејачи од некои региони во Македонија
Милица Мртјгб-Бошковић – Свадба у Срему
Миле Палма – Сватовски обреди и обичаји – трага и елементи за усмену народну театрологију (на тлу Херцеговине)
Смиљка Кучинић – Виђење друштва и живота у народној поезији сватовских обреда и обичаја на кајкавском језичком простору
мр Драгица Божинова – Тематика на паремиолошките и енигмолошките форми во Зборникот на браќата Миладиновци
др Слободан Зечевић – Један пример народне митологије у делу Марка Миљанова
др Вера Стојчевска-Антиќ – Навраћања и асоцијации кон „Кањош Македоновиќ" од С. М. Љубиша
Марко Терсеглав – Побудници збирања и проучевања усташког словства у Словенији
Јосип Чичак – Усмена народна књижевност у наставним плановима и програмима за основне и средње школе
Милан Вуноар – Знаствено-методички погледи на сабраду усмене народне књижевности у основној школи
Лиљана Стефановска – Зборник на браћа Миладиновци
Бранко Милошевић – Како је настајала народна пјесма у устанку и револуцији
Невенка Недељковић – Песма револуције у Плашчанској дужи
Верица Станковић – Брана револуционарна народна песма праћена кроз неколико мелодиских варијанти
Мартин Кмет – Стање проучавања културе и уметности у НОБ-и и социјалистичкој револуцији у Војводини
Тања Перит – Усмена књижевност у новом приједлогу програма наставе књижевности
Јосип Ковачић – Термини и дистинктивна обиљежја народних приповједних гјесама
Радул Марковић – Народне пословице и њихов васпитно-образовни значај
Дара Вучинић-Варга – Виђење свијета и живота у народној епици Црне Горе
др Тенана Бутуровић – „Пјеванија” Оиме Милутиновића-Сарајлије и њен допринос познавању босанско-херцеговачке народне поезије тридесетих година 20. вијека
др Драгољуб-Раде Величковић – Паремиолошки облици у васпитању и образовању
Богомир Букић – Потреба и могућност народног стваралаштва у средњој школи
Јован-Јоца С. Михајловић – С пушком и песмом до социјалистичке самоуправне заједнице
Ели Башић – Народно стваралаштво у одгоју и образовању – изазов за анализирање и размишљања
др Светозар Пилетић – Једна прича и једна пјесма
др Јерко Безић – Односи између различитих особина и облика традиционалне сеоске вокалне глазбе у Југославији и њихових назива
др Светозар Пилетић – Једна прича и једна пјесма
др Јерко Безић – Односи између различитих особина и облика традиционалне сеоске вокалне глазбе у Југославији и њихових назива
Андријана Гојковић – Сличности у називима народних музичких инструмената
Боривоје Џимревски – Народните музички инструменти во Зборникот на браќата Миладиновци
Радмила Стојановић – Гусле и гуслари Јаблавице и Пусте Реке
Стјепан Сремац – Однос плесне и глазбене фразе и питања одговарајућих терминолошких појмова
Кирил Македонски – Функцијата на народното музичко творештво во современата музикотерапија
Јадранка Црногорац – Идиофони инструменти на подручју Посушја
Маја Поврзановић – Глазбени фолклор у загребачким основним и средњим школама
Винко Крајтмајер – Народно музичко стваралаштво у настави музичког васпитања и образовања основних општеобразовних школа
Фазила Угљеша – Компаративни приступ сватовском напјеву „Гором језде Кнежини сватови“
Брајжа Котуровић – Значај примене народних игара у физичком васпитању деце и омладине